Slatki krompir ili batat postaje sve popularnija kultura i u slovenačkim baštama. Ova ukusna krtolasta biljka sa svojim hranljivim vrednostima i svestranošću u kulinarskoj upotrebi oduševljava baštovane i ljubitelje dobre hrane. Za uspešnu proizvodnju je ključno poznavanje pravog vremena za berbu. Kada se bere slatki krompir je pitanje koje zahteva poznavanje biljke, njenih potreba i lokalnih klimatskih uslova.
Optimalno vreme za vađenje slatkog krompira
Slatki krompir obično zahteva 90 do 170 dana od sadnje do vađenja, u zavisnosti od sorte i uslova rasta. U Sloveniji, gde imamo umerenu klimu, se kada se vadi slatki krompir najčešće određuje prema vremenu sadnje i vremenskim uslovima tokom vegetacione sezone. Najpogodnije vreme za vađenje je obično od sredine septembra do kraja oktobra, pre prvog mraza.
Ključni pokazatelj zrelosti nije toliko vreme, već stanje listova i veličina gomolja. Kada listovi počnu da žute i da se suše, to je obično znak da su gomolji dostigli optimalnu veličinu. Ako čekamo predugo, prvi mraz može oštetiti gomolje i smanjiti njihov kvalitet i sposobnost skladištenja.
Prilikom određivanja optimalnog vremena za vađenje korisno je i praćenje vremenskih prognoza. Ako se prognoziraju temperature ispod 10°C, vađenje useva je smisleno, jer niske temperature mogu oštetiti gomolje. Slatki krompir je tropska biljka i nije otporan na mraz, zato je bolje izvaditi nešto ranije nego rizikovati gubitak useva zbog mraza.
Iskusni uzgajivači često proveravaju zrelost tako što pažljivo iskopaju jedan gomolj i provere njegovu veličinu. Ako je gomolj dostigao željenu veličinu (obično najmanje 5-7 cm u prečniku), vreme je za vađenje. Ova metoda omogućava precizniju procenu zrelosti nego samo posmatranje nadzemnih delova biljke.
Znakovi zrelosti slatkog krompira
Prepoznavanje znakova zrelosti pomaže da se odredi optimalno vreme berbe. Jedan od najvažnijih znakova je promena boje listova. Kada listovi počnu da žute i da se suše, to je obično znak da biljka završava svoj životni ciklus i da su gomolji dostigli optimalnu veličinu.
Drugi važan znak je vreme koje je prošlo od sadnje. Većini sorti slatkog krompira potrebno je otprilike 100-120 dana od sadnje do berbe u slovenačkim uslovima.
Ako ste zabeležili datum prilikom sadnje, to vam može pomoći u određivanju okvirnog vremena za berbu.
Veličina gomolja je naravno direktan pokazatelj zrelosti. Zreli gomolji su obično dugi 12-15 cm i imaju prečnik 5-7 cm, u zavisnosti od sorte.
Kao što sam već pomenuo, to možete proveriti tako što ćete pažljivo iskopati jedan gomolj i proceniti njegovu veličinu.
Stanje kore gomolja je takođe važan pokazatelj zrelosti. Zreli gomolji imaju čvrstu, dobro razvijenu koru, koja se ne ljušti lako prilikom trljanja. Nezreli gomolji imaju tanju, osetljiviju koru, koja se lakše oštećuje prilikom berbe i skladištenja.
Uticaj klime na vreme berbe
Slovenija ima raznolike klimatske uslove, od submediteranske klime na Primorskom do kontinentalne u centralnoj Sloveniji i alpske na severozapadu. Ove razlike odlučujuće utiču na to, kada se bere slatki krompir u pojedinim regionima.
U toplijim predelima Slovenije, kao što je Primorska, slatki krompir se može saditi ranije i ranije brati. U ovim regionima je vegetaciona sezona duža, što omogućava da slatki krompir dostigne punu zrelost već početkom septembra. Nasuprot tome, u hladnijim predelima, kao što su alpske doline, slatki krompiru je potrebno više vremena za razvoj i bere se kasnije, obično u oktobru.
Treba uzeti u obzir i mikroklimu vaše bašte. Bašte koje su zaštićene od vetra i dobro osunčane, omogućavaju brži rast i raniju berbu. S druge strane, bašte na senovitim lokacijama ili na višim nadmorskim visinama zahtevaju duži period rasta.
Poznavanje vremenskih prognoza pomaže u određivanju optimalnog vremena berbe, jer prekomerna vlaga u zemljištu tokom dužeg perioda kiše može izazvati truljenje gomolja, pa je bolje slatki krompir ubrati ranije.
Takođe, potrebno je ubrati usev pre prvog mraza, jer temperature ispod 10°C mogu oštetiti gomolje.
tehnika pravilnog vađenja
Pravilna tehnika vađenja je ključna za očuvanje kvaliteta gomolja i sprečavanje oštećenja. Vreme vađenja slatkog krompira utiče na rezultat, a takođe je bitan i način na koji ga vadimo.
Najpre uklonite nadzemne delove biljke, tako što ćete ih odseći nekoliko centimetara iznad zemlje. To olakšava pristup gomoljima i sprečava da vam se nadzemni delovi zapliću tokom rada.
Zatim vilama ili lopatom pažljivo razrahlite zemlju oko biljke, pri čemu pazite da ne oštetite gomolje.
Kada je zemlja razrahljena, možete početi pažljivo otkopavati gomolje rukama. Budite nežni, jer se koža slatkog krompira lako oštećuje, što smanjuje njegovu sposobnost skladištenja. Gomolji slatkog krompira rastu radijalno oko glavnog korena, zato proverite šire područje oko biljke.
Nakon iskopavanja ostavite gomolje na vazduhu otprilike jedan sat, da se površina malo osuši. To pomaže pri učvršćivanju kože i smanjuje mogućnost infekcija tokom skladištenja.
Ne ostavljajte gomolje predugo na direktnoj sunčevoj svetlosti, jer to može izazvati sunčane opekotine i smanjiti kvalitet.
Skladištenje nakon berbe
Nakon berbe je važno pravilno skladištenje, kako bismo očuvali kvalitet i produžili trajnost slatkog krompira. Prvi korak je sušenje ili „lečenje“ gomolja, što je ključno za razvoj otpornije kore i zarastanje eventualnih manjih oštećenja.
Za optimalno sušenje postavite gomolje na toplo (oko 27-30°C) i vlažno mesto na približno 7-10 dana. To možete učiniti u zatvorenom prostoru sa grejačem i ovlaživačem vazduha ili jednostavno pokrijte gomolje vlažnom tkaninom. Ovaj proces omogućava da se skrob u gomoljima pretvori u šećer, što poboljšava ukus, i da se kora očvrsne, što produžava trajnost.
Nakon sušenja skladištite slatki krompir na tamnom, hladnom mestu sa temperaturom između 13-16°C i relativnom vlažnošću oko 85-90%. Izbegavajte temperature ispod 10°C, jer to može prouzrokovati unutrašnje oštećenje gomolja i pogoršati ukus.
Takođe nije preporučljivo skladištenje u frižideru, jer su temperature preniske.
Uz pravilno skladištenje, slatki krompir može zadržati svoj kvalitet 6-10 meseci. Redovno proveravajte uskladištene gomolje i uklonite sve koji pokazuju znakove truljenja ili bolesti, kako biste sprečili širenje na zdrave gomolje.
Specifičnosti berbe različitih sorti
Različite sorte slatkog krompira mogu imati nešto drugačije zahteve u pogledu vremena berbe. Rane sorte, poput ‘Beauregard’, mogu sazreti već za 90-100 dana, dok kasnije sorte, poput ‘Georgia Jet’, zahtevaju 120 dana ili više.
Boja kore i mesa takođe može biti pokazatelj zrelosti kod različitih sorti. Sorte sa narandžastim mesom, poput ‘Beauregard’, obično razvijaju intenzivniju boju mesa kada su potpuno zrele. Sorte sa belim mesom, poput ‘O’Henry’, obično zadržavaju svoju bledu boju čak i pri punoj zrelosti.
Veličina gomolja se takođe razlikuje među sortama. Neke sorte, poput ‘Covington’, razvijaju veće gomolje, dok druge, poput ‘Japanese’, obično proizvode manje, ali brojnije gomolje.
<img class=“size-large alignright“ style=“float: right; margin: 0 0 10px 15px; max-width: 400px; height: auto;“ src=“https://realt.si/wp-content/uploads/2025/07/aiag-d8a9a1-8fc256f5-1751653906-g3e8428b61dae079e577812c656293fa156ade86b5529dda79489a4f6397effc4cd6c508e7febfd98565f1bc409d2ec71ef39e4251e263388940bc98b3d8a5adc_1280-1024×682.jpg“ alt=“slatki krompir“ width=“10
