Kada je pravo vreme za orezivanje voćaka

Pravilno orezivanje voćaka je ključno za zdravlje biljaka i obilan rod. Kada je pravo vreme za orezivanje voćaka, pitanje je koje postavlja svaki pažljiv voćar.

Različite vrste voćaka zahtevaju različite pristupe i vremenske okvire za orezivanje. Sa preko 20 godina iskustva u voćarstvu, mogu vam garantovati da je znanje o pravom vremenu za orezivanje od presudnog značaja za dugoročnu produktivnost vašeg voćnjaka.

Sezonsko vreme orezivanja različitih vrsta voćaka

Orezivanje voćaka nije univerzalan zadatak koji se može obaviti bilo kada. Svaka vrsta voćaka ima svoje optimalno vreme za orezivanje. Jabučasto voće, poput jabuka i krušaka, najbolje se orezuje u kasnu zimu ili rano proleće, kada drvo još miruje i temperature više nisu ekstremno niske.

Koštičavo voće, poput trešanja, bresaka i šljiva, zahteva nešto drugačiji pristup. Ove vrste voća najbolje se orezuju nakon cvetanja, jer su podložnije bolestima koje mogu prodreti kroz rane nastale zimskim orezivanjem.

Letnje orezivanje koštičavog voća smanjuje rizik od infekcije gljivičnom bolešću Monilia (sušenje cvetova i mladica).

Bobičasto voće, poput ribizli, ogrozda i malina, takođe ima specifične zahteve za orezivanje. Maline se orezuju odmah nakon berbe, jer to podstiče rast novih izdanaka koji će roditi sledeće godine, dok se ribizle i ogrozd orezuju zimi, kada biljke miruju.

Poznavanje pravog vremena za orezivanje voćaka je prvi korak ka uspešnom održavanju zdravog voćnjaka. Poštovanje ovih vremenskih okvira će osigurati da vaše voćke godinama ostanu zdrave i produktivne.

Zimsko orezivanje – prednosti i mane

Zimsko orezivanje voćaka je tradicionalna praksa koja ima brojne prednosti. Kada drvo miruje, njegova energija je uskladištena u korenu i stablu, što znači da orezivanje u to vreme ne izaziva prekomerni stres za biljku. Struktura drveta bez lišća je jasno vidljiva, što olakšava odluku koje grane treba ukloniti.

Kada je pravo vreme za zimsko orezivanje voćaka? Najbolje vreme je kasna zima, kada su najjači mrazevi već prošli, još pre nego što pupoljci počnu da bubre. U Sloveniji je to obično od kraja januara do početka marta, u zavisnosti od nadmorske visine i lokalnih klimatskih uslova.

Zimsko orezivanje podstiče bujan rast u proleće, što je korisno za mlada stabla koja želimo da oblikujemo. Ipak, može imati i nedostatke, posebno za osetljivije vrste kao što su breskve i kajsije, jer su ove vrste podložnije zimskim oštećenjima i bolestima ako se orezuju po veoma hladnom vremenu.

Tokom zimskog orezivanja treba izbegavati orezivanje u danima kada temperature padaju ispod -5°C, jer to može izazvati dodatna oštećenja tkiva. Takođe nije preporučljivo orezivati po kišnom vremenu, jer vlaga podstiče razvoj gljivičnih oboljenja.

Letnje orezivanje i njegove specifičnosti

Letnje orezivanje voćaka ima drugačiji efekat od zimskog orezivanja. Dok zimsko orezivanje podstiče rast, letnje orezivanje ga usporava. Ovo je korisno za kontrolu veličine stabla i poboljšanje osvetljenosti unutar krošnje, što dovodi do boljeg kvaliteta plodova.

Kada je pravo vreme za letnje orezivanje voćaka? Najbolje vreme je nakon berbe plodova ili za rano letnje orezivanje, nakon junskog opadanja plodova.

Letnje orezivanje je posebno korisno za stabla koja snažno rastu, kao što su neke sorte jabuka i krušaka.

Tokom letnjeg orezivanja fokusiramo se na uklanjanje vodopija (bujni, uspravni izdanci) i proređivanje previše guste krošnje. Ovo omogućava bolju osvetljenost preostalih plodova i smanjuje rizik od bolesti uzrokovanih vlagom.

Letnje orezivanje je takođe prilika da se uklone bolesne ili oštećene grane koje ste možda prevideli tokom zimskog orezivanja. Budite umereni – previše agresivno letnje orezivanje može oslabiti stablo i smanjiti prinos sledeće godine.

Tehnike rezidbe za različite starosti stabala

Pristup rezidbi varira u zavisnosti od starosti voćke. Mlade voćke zahtevaju formativnu rezidbu (rezidbu za oblikovanje), koja postavlja temelj za zdravo i produktivno odraslo stablo. U prvim godinama nakon sadnje, važno je formirati snažnu strukturu sa dobro raspoređenim glavnim granama.

Voćke srednje starosti (5-15 godina) zahtevaju rezidbu za održavanje, koja čuva željeni oblik i podstiče rodnost. U ovom periodu je važno redovno uklanjati grane koje se ukrštaju, vodopije i previše gust rast.

Starije voćke (preko 15 godina) često zahtevaju rezidbu za podmlađivanje. Sa starenjem stabla, rodnost grana opada, stoga je neophodno postepeno uklanjati starije grane i podsticati rast novih.

Ovo je dugoročan proces koji se sprovodi postepeno tokom nekoliko godina.

Bez obzira na starost stabla, uvek prvo uklanjamo bolesne, oštećene ili mrtve grane. Tek nakon toga prelazimo na formativnu rezidbu ili rezidbu za održavanje. Na taj način osiguravamo da se energija stabla ne usmerava na održavanje problematičnih delova.

Alat i pribor za stručno orezivanje voćaka

Za uspešno orezivanje voćaka potreban nam je kvalitetan alat koji omogućava čiste rezove i smanjuje rizik od oštećenja drveta. Osnovna oprema uključuje baštenske makaze za tanje grane (do 2 cm prečnika), makaze za grane za srednje debele grane (2-4 cm) i testeru za deblje grane.

Izuzetno je važno da sav alat bude oštar i čist. Tup alat uzrokuje nečiste rezove koji lošije zarastaju i predstavljaju ulazna vrata za bolesti. Nakon svake upotrebe čistimo i dezinfikujemo alat, posebno ako smo orezivali bolesno drvo.

Za više grane možemo koristiti teleskopske makaze ili teleskopsku testeru, koje omogućavaju rad sa sigurne pozicije na zemlji. Izbegavajte penjanje na merdevine sa makazama ili testerama u ruci, jer to predstavlja sigurnosni rizik.

Sredstva za zatvaranje rana nisu uvek neophodna. Savremena istraživanja pokazuju da zdrava stabla obično sama zaceljuju rane, ako su rezovi pravilno izvedeni. Međutim, kod većih rana ili osetljivijih vrsta, možemo koristiti kalemarski vosak ili specijalna sredstva za zatvaranje rana.

Najčešće greške prilikom orezivanja voćaka

Prilikom orezivanja voćaka često se javljaju greške koje dugoročno mogu naštetiti zdravlju i produktivnosti stabala. Jedna od najčešćih grešaka je prekomerno orezivanje. Uklanjanje više od 30% krošnje drveta u jednoj godini može ozbiljno oslabiti stablo i smanjiti prinos.

Još jedna česta greška je nepravilno izvođenje rezova. Rezovi koji su preblizu stablu ili glavnoj grani mogu oštetiti kalus i usporiti zarastanje.

S druge strane, ostavljanje predugih patrljaka sprečava pravilno zarastanje i stvara ulazne tačke za bolesti.

Takođe, orezivanje u pogrešno vreme je problematično. Ako ne znate kada je pravo vreme za orezivanje voćaka određene vrste, možete izazvati stres ili povećati podložnost bolestima. Uvek se informišite o specifičnim zahtevima svake vrste koju uzgajate.

Zanemarivanje redovnog orezivanja je možda najraširenija greška. Mnogi voćari orezuju samo kada krošnja postane previše gusta ili se pojave problemi. Redovno, umereno orezivanje je mnogo korisnije od povremenih drastičnih intervencija u strukturu stabla.

Izbegavajte orezivanje i po vlažnom vremenu, jer to povećava rizik od širenja bolesti. Sačekajte suv dan sa umerenim temperaturama, i vaše voćke će vam biti zahvalne.

Pridržavanjem pravog vremena i pravilnih tehnika orezivanja obezbedićete da vaše voćke budu zdrave, lepo oblikovane i da rađaju obilno plodove dugi niz godina. Kada je pravo vreme za orezivanje voćaka, je, dakle, pitanje koje zahteva poznavanje vrste, starosti i zdravstvenog stanja vašeg stabla, kao i lokalnih klimatskih uslova.